Šta je reumatologija?

Reumatologija je subspecijalnost interne medicine i pedijatrije koja se bavi zglobovima, mekim tkivima, autoimunim bolestima i naslednim poremećajima vezivnog tkiva. Reumatolog je specijalizovan za dijagnostiku, lečenje i terapiju reumatskih bolesti.

Reumatolog je lekar koji dijagnostikuje i leči muskuloskeletne bolesti i sistemska autoimuna stanja. Za razliku od ortopeda, reumatolozi ne rade operaciju za lečenje bolesti zglobova. Štaviše, cilj mnogih reumatologa je da pronađu osnovni uzrok reumatske bolesti i sprovedu istraživanja kako bi pronašli bolje opcije lečenja.

Zašto je potrebno potražiti pregled reumatologa?

Reumatske bolesti su stanja zapaljenja i autoimunosti i postoji više od 200 bolesti koje može lečiti reumatolog. Po pojavi izvesnih bolova i potreškoća u obavljanju redovnih, svakodnevnih obaveza potrebno je javiti se u lekarsku ordinaciju kako bi vaš reumatolog utvrdio da je po sredi:

• Artritis
• Dermatomiozitis
• Giht
• Eritematozni lupus
• Lajmska bolest
• Mešana bolest vezivnog tkiva
• Polihondritis
• Polimiozitis
• Reumatska polimijalgija
• Sarkoidoza
• Sjogren-ov sindrom
• Skleroderma
• Vaskulitis

Reumatologija je takođe povezana sa bolestima mekih tkiva i reumatolozi leče mnoge od njih, uključujući:

• Fibromijalgija
• Niska bol u leđima
• Teniski ili golferski lakat
• Olekranonski burzitis

Reumatolog takođe može da leči reumatološke bolesti koje utiču na kosti, uključujući:

• Fluoroza
• Osteoporoza
• Osteomalacija
• Osteodistrofija bubrega
• Rahitisa

Reumatolozi takođe mogu proučavati nekoliko genetskih poremećaja koji utiču na zglobove, uključujući:

• Ahondroplazija
• Ehlers-Danlosov sindrom
• Hiperekstenzibilni zglobovi
• Marfanov sindrom

Kako se obavlja reumatološki pregled?

Po dolasku u lekarsku ordinaciju prvo ćete obaviti razgovor sa lekarom i potrebno je da u opisu svojih simptoma budete veoma detaljni kako bi lekar što preciznije znao koje su vaše potreškoće i na osnovu toga zaključio koji su pravlni sledeći koraci. Potrebno je i da sa sobom ponesete svu prethodno prikupljenu lekarsku dokumentaciju koja godovi o istoriji pregleda i lečenja. Poželjno je da navedete i svoju porodičnu anamnezu kao i ličnu istoriju bolesti. Lekar će potom obaviti fizički pregled i vrlo je izvesno da će vas dalje uputiti na neko radiološko snimanje, kao što su MR, CT skener ili ultrazvuk.

Dijagnostikovanje reumatološkog poremećaja

Slede primeri metoda dijagnoze koje se mogu izvesti u normalnom fizičkom pregledu:

• Šoberov test testira fleksiju donjeg dela leđa
• Višestruka inspekcija zglobova
• Mišićno-skeletni pregled - brza procena strukture i funkcije
• Opšti mišićno-skeletni pregled - sveobuhvatna procena upale zglobova
• Regionalni mišićno-skeletni pregled - fokusirane procene strukture, funkcije i upale u kombinaciji sa posebnim testiranjem
• Laboratorijski testovi (npr. brzina sedimentacije eritrocita, reumatoidni faktor, anti-CCP (antitela protiv citrulinovanog proteina), ANA (antinuklearno antitela)
• Rendgen, ultrazvuk i druge metode snimanja zahvaćenih zglobova
• Citopatologija i hemijska patologija tečnosti aspirirane iz zahvaćenih zglobova (npr. da se napravi razlika između septičkog artritisa i gihta)
• Strategije koje se koriste za lečenje pacijenata u reumatologiji mogu se kretati od lečenja lekovima, fizikalne terapije, rehabilitacije, pa čak i operacije u teškim slučajevima
• Terapije lekovima se kreću od antiinflamatornih lekova, preko opijata, do antidepresiva

Nedavni napredak u imunologiji i genealogiji reumatskih bolesti učinio je reumatologiju rastućom oblastom proučavanja. Reumatolozi trenutno istražuju vezu između imunologije i autoimunih poremećaja. Novi agensi poznati kao biološki lekovi se pojavljuju kao ustaljeni tretman za pacijente sa hroničnim i teškim stanjima lokomotornog sistema. Proučavanje ovih agenasa i poboljšanje ishoda kod pacijenata sa ovim stanjima spadaju pod okrilje reumatologije.

Priprema za reumatološki pregled

Tokom ovog perioda, postoje koraci koje možete preduzeti da biste se pripremili. Ovi uključuju:

• Organizovanje vaših zapisa: Reumatolog će želeti da vidi beleške prethodnih lekara. Takođe je korisno dobiti kopije rezultata laboratorijskih i slikovnih testova.
• Dokumentovanje vaše medicinske istorije: Ovo uključuje lekove koje uzimate za druga medicinska pitanja. Takođe treba da zabeležite sve vitamine ili suplemente koje uzimate.
• Vođenje dnevnika simptoma: Možda ćete osetiti različite simptome koji se mogu brzo promeniti ili doći i otići. Ako zapišete svoje simptome i koliko često ih doživljavate, pomoći će vam da zapamtite sve detalje.